недеља, 23. октобар 2016.

Male žute babure


Potrebno je:
10 kg paprike babure,
400 g šećera,
150 g soli,
1 dl esencija,
1 kesica bibera u zrnu,
1 vinobran,
1 konzervans.

Preliv: U manjoj posudi pomešati 400 g šećera, 150 g soli, 1 dl esencije, 1 kesicu bibera u zrnu, 1 vinobran (10 g) i 1 konzervans (10 g).


Izabrati lepe, zdrave paprike, dobro ih oprati hladnom vodom, očistiti od peteljki i semena, ređati ih u veću posudu, na svaki red paprika dodati masu od gore navedenih sastojaka ,,poprskati ih,, dodajući masu kašikom preko paprika, postupak ponavljati dok se ne poređaju sve paprike u posudi. Poželjno je posudu zatvoriti zbog jakog isparenja esencije. Ostaviti paprike da odstoje 24 - 48 sati u zavisnosti od debljine i veličine paprika. Povremeno paprike lagano promešati (par puta u toku dana) da bi preliv svuda ravnomerno bio raspoređen, za to vreme paprike će pustiti dovoljno soka za preliv. Paprike ređati u prethodno sterilisane tegle, po želji dodati seckani peršun i beli luka. Paprike u tegli pritisnuti plastičnom ,,pahuljicom,, naliti ostatkom tečnosti iz posude, dobro zatvoriti i ostaviti na hladno i suvo mesto do služenja.

Da se  zima doćeka  spremno       

уторак, 11. октобар 2016.

Slatko od belog grožđa




Nekada je važilo pravilo da se gosti po dolasku u kući prvo posluže slatkom i vodom, hoćemo li očuvati tradiciju naših baka.


Potrebno je:
1 kg grožđa,
1 kg šećera,
100 ml vode,
1/2 limuna,
1 šipka vanile.
Priprema:
Izabrati lepo, zrelo i zdravo grožđe, krupnijeg zrna i sa čvrstom opnom. U koliko je moguće poželjno je izabrati bezsemeno grožđe, mada nije neophodno, postoje krupne sorte grožđa u kojima se nađe svega po par koštica.
Grožđe temeljno oprati uranjanjem grozdova u vodu, koju je potrebno menjati nekoliko puta, da bi sva nečistoća sa zrna bila uklonjena. Pripremljene grozdove ocediti od višak tečnosti, zrna pažljivo skinuti sa peteljki. U široj posudi za kuvanje staviti šećer i vodu i na tihoj vatri ukuvati sirup. Kuvanom sirupu dodati zrna grožđa i nastaviti kuvanje, povremeno sa površine ukloniti penu i koštice iz zrna u koliko ih ima. Posudu sa slatkom ne mešati, već povremeno protresti posudu i na taj način pomerati zrna po sirupu da se ravnomerno kuvaju. Pred kraj kuvanja dodajte kriške limuna i šipku vanile. Slatko je gotovo kad sirup dobije gustinu meda, a bobice grožđa postanu staklasto prozirne. Pokupiti ostatak pene u koliko je ima,  posudu još vruću pokriti vlažnim ubrusom i ostaviti do sutradan da se dobro ohladi. Ohlađeno slatko naliti u pripremljene čiste i sterilisane teglice, odmah zatvoriti i ostaviti na hladno i tamno mesto do služenja. 

                                   Uživajmo u svakom slatkom zalogaju

понедељак, 03. октобар 2016.

Ajvar - delikates od paprike


Neretko čujemo da je ,,ajvar kralj zimnice,, a recepti se prenose sa kolena na koleno, sa generacije na generaciju. Svaka domaćica uglavnom ima svoj proveren način u pripremi ovog specijaliteta, koji je nadaleko poznat. Često se baš ti recepti koji su nam ostavljeni u amanet, nalaze onako nespretno zapisani u nekoj staroj beležnici požutelih listova. Na staroj hartiji ili na komadu koji je otrgnut sa papirne kese od šećera. Ostali su ti zapisi da svedoče o tome kako su ajvar nekada pripremale naše stare nane.


Oduvek je otvoreno pitanje koje muči mnoge od nas: kako pripremiti najbolji ajvar i krenuti stopama naših nana. One su svake jeseni pekle crvenu mesnatu papriku na starom "smederevcu". Čitave ulice i sokaci su mirisali na tek pečenu papriku. Dok iznad kuća lelujao se dim sa starih odžaka i čuo lavež pasa negde u daljini. 

Kako bi ajvar bio dobar, valjalo je papriku ispeći sa svih strana, zatim bi se stavljala u posudu sa poklopcem ili kesi, da se ,,potpari,, nakon čega bi se lakše oljuštila. Oljuštena paprika se čisti od semena i peteljki i stavlja u đevđir ili retki džak da se ocedi višak tečnosti. Dobro oceđene paprike (nekada je dovoljno par sati za to, što zavisi od kvaliteta paprike) iseckati, najbolje na dasci ili iscepkati na sitnije komade. Pripremljenu papriku staviti u veću i širu šerpu i mešati na laganoj vatri da paprika krene da krčka i višak tečnosti ispari. Kad cela masa krene ravnomerno da vri postepeno dodavati ulje uz stalno mešanje. Malo pre kraja kuvanja dodati šećer, so i esenciju. Ajvar je gotov kad varjača ostavlja trag po dnu šerpe. Prethodno pripremljene tegle dobro zagrejati u zatvorenoj rerni sa otvorom na gore (sterilisati u rerni na 100 stepeni oko 20 minuta), vruć ajvar naliti u vruće tegle i odmah zatvoriti metalnim poklopcima. Vruće tegle sa ajvarom umotati u novinski papir i dobro ,,ušuškati,, u neko toplo ćebe, ostaviti ih da ,,ćute,, i lagano hlade. Ohlađene tegle spremiti u hladnu i tamnu ostavu. Nadam se da će i kod vas neka teglica ipak dočekati prve pahulje snega ili čak vesnike proleća. Mada to nije pravilo, najbolji ajvar je onaj koji se odmah jede. Kažu može stajati do iduće godine. I kod nas ostane neka teglica koja se slučajno sakrije iza ostalih tegli, tamo negde u mraku ostave na dnu police, gde tiho ćuti. Ćuti i čeka neke drage ljude, koji će ozarenih lica otvoriti svaku teglu.


Na maloj požuteloj hartiji, čija slova ispisana mastilom vremenom su sve bleđa, ostaje tekst u tragovima da se nazire. Jedno sećanje na neka davna vremena i jedno divno biće. Na već davno požuteli list drhtavom rukom starice moje  zapisano stoji:
 200 paprika (ja bih dodala oko 25 kg),
 šaka šećera (ja bih rekla 4 kašike),
1 litar ulja,
3 šolje sirćeta ( što bi moglo biti 3 kašike esencije)
so po ukusu (trebalo bi to biti 5 - 6 kašika, što opet zavisi od ukusa).



















Tako sačuvani recepti iz vremena naših nana zapisivani su onako ,,od oka,, gde u glavnom stoji "200 paprika, jedna šaka šećera, šaka soli, malo esencije…" Moram priznati moja nana nije spadala u one koji rado zapisuju sastojke i potrebnu količinu namirnica. Važno je bilo da su namirnice sveže, da je povrće ubrano u njenoj bašti. Ona nije znala za GMO proizvode i prekomernu upotrebu pesticida. Otopina od koprive je bila glavna u prihrani njenih biljaka, kao i pepeo od sagorelog drveta. Uredno je sakupljala pepeo čitave zime, da u jednom uglu dvorišta čeka proleće i ,,pregori,, a onda ga baci u baštu. Znala je ona kako da obogati tlo i zaštiti proizvode od raznih štetočina. Koristila je papriku isključivo iz svoje bašte. Gajila je paprike, slatke i ljute, mirišljave, sočne i sjajne sve zalivajući ih vodom iz dubokog bunara kraj koga je stajao veliki drveni đeram. Često je baš on bio putokaz preko polja, starine u selu su govorile: to je tamo gde đeram škripi.  Kasnije je već imala i motor za navodnjavanje u bašti, ali je đeram i dalje ostao kraj bunara da prkosi vremenu, a na njemu velika limena kofa koja leluja na vetru, a  škripa i zveket nadaleko čuju. Zvuk koji je leteo poljem, pričao je priču sa starog bunara gubeći se među stablima kukuruza okolnih njiva. Dugo sam prolazila kraj starog đerma što ka nebu štrči i usamljen u polju stoji da se seća minulih dana.

Bilo nekad, a sad osta sećanje. Odavno već stari bunar zaraso u korov. Kraj njega kao svedok prošlih dana, osta samo vrba stara, da vremenu prkosi. Tu je i dalje kraj bunara, tužna i sama, povijenih grana koje još samo vetar grli i kroz grane tihi šapat minulih dana nosi. 




















Priče o paprici i ajvaru ne bi bilo da nije bilo onog starog đerma. Ovo je samo još jedna priča za sećanje,  da se ne zaboravi. 

субота, 01. октобар 2016.

Turšija - tradicionalni recept

Popularna živa turšija kako su je zvale naše bake, a mi ostavile do danas isti način pripreme i sam naziv ovako pripremljenog povrća  za zimu, izuzetno jednostavna priprema, kod nas generacijama unazad sačuvan recept i tradicionalna priprema baš kao nekad davno.

Potrebno je: 
2 kg karfiola,
2 kg paprika - sorta bela duga,
2 kg šargarepa,
2 kg kornišona,
2 kg zelenog paradajza,
malo ljutih papričica (po želji), 
veza peršuna, 
veza celera,
biber u zrnu.

Preliv:
10 l vode,
300 g soli,
200 g šećera,
200 ml esencija,
10 g vinobrana.
10 g konzervansa.

Priprema:
Izabrati zdravo i lepo povrće. 
Povrće dobro oprati u hladnoj vodi, karfiol odvojiti na manje komade - cvetiće, šargarepu po želji preseći na polovine ili četvrtine u koliko je krupnija, ređati u pripremljenoj posudi. Za pripremu zimnice najbolje je koristiti staklene tegle, mada se danas u ponudi mogu naći i razne plastične posude, u zavisnosti od potrebe biramo i veličinu posude koju ćemo koristiti. Pripremljeno povrće ređati naizmenično tako da u svakom redu bude paprike, paradajza, šargarepe, karfiola, kornišona, list peršuna, list celera i bibera u zrnu. Povrće ređati do vrha posude. Na vrhu posude staviti plastičnu ,,pahuljicu,, da povrće ne bi kasnije plivalo po površini. 
Za preliv pripremiti 10 l vode, dodati so, šećer, esenciju, konzervans i vinobran, sve dobro promešati i ostaviti par sati da se svi sastojci rastvore u vodi i dobro sjedine. Pripremljen preliv naliti preko naređanog povrća, voditi računa da povrće bude dobro pritisnuto da ne ,,ispliva,, na površini vode, povrće mora biti ispod nivoa preliva. Posudu dobro zatvoriti i ostaviti na hladno mesto. Nakon desetak dana proveriti da li je upotrebljena količina soli dovoljna, ako želite dodati so, tečnost pažljivo odliti u drugu posudu i nakon toga vratiti ponovo u posudu sa turšijom, da bi količina soli bila svuda jednako raspoređena.
Nakon 20 - 30 dana turšija se može upotrebiti. 

 Da se  zima doćeka  spremno