субота, 24. децембар 2016.

Keks sa đumbirom

Pravo vreme za pripremu keksića, koji sa sobom nose miris zime i unose praznično raspoloženje u svaki dom...


Potrebno je:
500 g brašna,
250 g butera,
200 g šećera u prahu,
2 vanilin šećera,
2 žumanca,
1 jaje,
2 kašičice kakao praha,
1 kašičica đumbira - (suvi začin).
Od ove mase dobiju se tri pleha kolačića.

Glazura:
150 g čokolada,
1,5 kašičica ulja.

Priprema:
Umutiti buter sa šećerom u prahu, zatim dodati žumanca, jaje i rendanu koru limuna, pomešati brašno sa đumbirom i kakao prahom, dodati umućenoj masi i umesiti glatko testo. Pripremljeno testo pokriti samolepljivom folijom i ostaviti na hladno mesto oko 30 minuta.


Na brašnom posutoj površini testo istanjiti na debljinu oko 5 mm, iseći kolačiće u željenom obliku koristeći razne modlice. Kolačiće poređati u pleh koji je obložen papirom za pečenje i peći u zagrejanoj rerni na 160 - 180 stepeni oko 8 - 10 minuta, vodeći računa da kolačići ostanu svetli, (vreme pečenja korigovati u zavisnosti od jačine rerne).


Pečene kolačiće ostaviti u pleh da se ohlade i tek ohlađene kolačiće dekorisati. Čokoladu sa uljem otopiti na pari, ostaviti par minuta i naliti  u dresir džak ili plastičnoj kesici kojoj treba odstraniti vrh u jednom uglu tako je najlakše išarati keksiće, ako je u blizini neki mališan to zadovoljstvo prepustite njemu, neće biti  kraja toj radosti, a osmeh na licu će trajati danima kao i priče kako je ,,misija u šaranju keksića,, uspela....

 Uživajmo u svakom slatkom zalogaju!
Keks sa đumbirom

недеља, 04. децембар 2016.

Bajadera

Jedan od omiljenih kolača kod nas u kući je svakako i izuzetno ukusna domaća bajadera, koja se priprema neizostavno u vreme slava, praznika, naravno i sasvim običnih dana. Brza i jednostavna poslastica za pripremu, bez pečenja i puno utrošenog vremena, a dopadljiva skoro svima, nama svakako jeste, još jedan od omiljenih kolača u našem domu slobodno se može i tako reći... Kad nama ponestane vremena i snage za pripremu bajadere uskoči u pomoć  i naša kuma Liki...
Još jedan recept iz starog notesa...


Potrebno je:
500 g kristal šećera,
2 dl vode,
250 g margarina,
250 g mlevenih oraha,
250 g mlevenog plazma keksa,
1 vanilin šećer,
200 g čokolada, 
3  kašičice ulja.

Priprema:

U posudu za kuvanje staviti šećer, vanilin šećer i vodu, na laganoj vatri kuvati da se šećer otopi i ukuva, dok ne postane kao sirup, skloniti posudu sa šporeta (ne sme predugo ostati na ringli da šećer ne počne da se kristalizuje), dodati  250 g margarina promešati da se i margarin otopi. Masi dodati ostale sastojke mleveni keks i mlevene orahe, sve dobro promešati i podeliti masu u dve činije na jednake delove. U jednoj činiji dodati 100 grama otopljene čokolade na pari i dobro promešati da cela masa dobije tamniju boju od čokolade. Ostaviti da se sasvim malo ohladi i zatim na ravnoj podlozi ili plehu veličine 20 x 28 cm, staviti prvo tamniji deo mase,  poravnati rukom ili uz pomoć kese ili pek papira da masa bude jednake debljine, zatim preko dodati tamniji deo mase i takođe lepo poravnati da masa bude svuda jednako raspoređena.  Za glazuru upotrebiti 100 g crne čokolade i 3 kašičice ulja, otopiti čokoladu na pari i preliti ravnomerno kolač da čitava površina bude ravnomerno pokrivena čokoladnom glazurom.



Kolač ohladiti i iseći na štanglice 5 x 1,5 cm . Da bi sečenje bilo uspešno i da čokolada ne bi pucala, najbolje je upotrebiti tanak nož koji je zagrejan, može biti zagrejan u vreloj vodi koja ključa ili na vrućoj ringli, važno je da posle svakog reza nož treba obrisati i opet zagrejati. Proces sečenja zna biti prilično dug, mada korišćenjem dva i više noževa proces sečenja se ubrzava. Dok jednim nožem sečete kolač, druga oštrica noža se greje i tako sve u krug do zadnje isečene štanglice. 


Može izgledati nekada komplikovano, ali verujte mi da nije tako strašno. Obično je uvek sečenje kolača mali problem, kako odrediti veličinu štanglica, kako uspeti da budu jednake veličine i ravno isečene. Za sve je potrebno samo malo strpljenja i vremena, na kraju zadovoljstvo neće izostati. 


 Uživajte u svakom slatkom zalogaju! 

среда, 30. новембар 2016.

Kuma Ljubinkine vanilice


Čarobni miris vanile.... toliko je recepata za vanilice, male kolačiće  kakve su pripremale naše mame, nane, bake, strine, tete, kume.... 


Nije retkost da svaka domaćica u svojim starim notesima, rokovnicima, sveskama ima recepte koji prosto zauzimaju počasno mesto kada je priprema ovih mirisnih kolačića u pitanju. Recepti su vrlo slični, sa vrlo malo izmena, a kolačići tako posebno ukusni, oko kojih se širi neodoljivo privlačni miris vanile, a oni prhki, tope se u ustima... 


Nađoh i ja jedan sasvim stari zapis gore pomenutog recepta kraj koga stoji kuma Ljubinkine  - vanilice. Da, moja draga kuma Bika, nažalost nje više nema među nama, ali znam da je obožavala da priprema divne poslastice, u kojima smo svi skupa uživali...



Potrebno je:
180 ml ulja (1 čaša od jogurta),
1 čaša šećera,
2 čaše brašna,  
2 kašike vinskog sirćeta,
1 mala kašičica praška za pecivo,
džem od jagoda ili kajsija.

Za posipanje:
50 g šećera u prahu,
2 vanilin šećera.
Priprema:
Izmešati ulje, šećer i sirće, dodati brašno sa praškom za pecivo i lagano testo obraditi rukama. Testo istanjiti na površini koja je posuta brašnom u koru debljine 4 - 5 mm i malom okruglom modlom ili manjom čašicom za rakiju vaditi kolačiće. Kolačiće slagati na pleh koji je obložen papirom za pečenje. Peći na 170 stepeni oko 7 - 10 minuta u zavisnosti od jačine rerne, vodeći računa da kolačići ostanu svetle boje, tj da ne pregore. Malo ohlađene kolačiće sastavljati  džemom i bogato posuti šećerom u prahu i vanilom. 



Vanilice su kažu najbolje ako ,,odleže,, u limenoj kutiji dan, dva. 


Ko to može sačekati neka proba tako, kod nas je degustacija istog momenta, uz kaficu i prijatno društvo, pravo slatko zadovoljstvo. 


Uživajmo u svakom slatkom zalogaju!

уторак, 29. новембар 2016.

Puslice

Kada poželim brzu i jednostavnu poslasticu, male hrskave puslice su pravi izbor u tom momentu,  za sve ljubitelje slatkih zalogaja.


Potrebno je:
2 belanceta, 
140 g kristal šećera,
1 kašičica soka od limuna.

Da bi puslice uspele, posuda u kojoj se muti belance mora biti potpuno suva.

Belance mutiti mikserom na srednjoj brzini i  postepeno dodavati šećer, nastaviti mućenje dok se šećer ne otopi i sve dobro umuti u čvrstu penastu masu, kad se okrene posuda šam od belanaca ne sme da klizi po posudi. 



Dodati sok od limuna i još malo umutiti, na jednoj strani šprica dodati po želji boju za kolače u tankom mlazu. Napuniti špric snegom od belanaca i na plehu obloženom papirom za pečenje, istisnuti sneg od belanaca veličine oraha. Između puslica praviti dovoljno razmaka, pusle u toku sušenja malo narastu. Pusle sušiti oko 60 minuta na 100 - 110  stepeni u zavisnosti  od jačine rerne. Vodeći računa da pusle ostanu bele. Pošto  nemam  rernu sa ventilatorom uvek ostavim malo otvorena vrata rerne  1 - 2 cm prilikom pečenja - sušenja kolačića.

Gotove puslice ostaviti u polu otvorenoj rerni da se malo ohlade i tek onda prebaciti na tacnu za služenje, uvek dobijem hrskavi zalogaj koji nikoga ne ostavi ravnodušnim. 


Od ove mase može se dobiti 25 - 30 puslica što  zavisi od otvora na špricu koji se koristi, a  u nedostatku šprica može se upotrebiti  kašičica, zadovoljstvo je isto, a ukus savršen.

понедељак, 14. новембар 2016.

Slavski kolač

Svaka porodica ima svoju krsnu slavu i to je jedinstvena tradicija koja krasi naš narod, koja se prenosila i nastavljala sa kolena na koleno, sa oca na sina od davnina.



Za slavu je najvažnije pripremiti ikonu sveca koji se slavi, slavski kolač, žito, crno vino i sveću. Kolač se obično ukrašava simbolima sreće i blagostanja... Svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom, On nas ,,nevidljivo,, čuva i pomaže da lakše podnesemo životne teškoće koje nas prate kroz život. Kada osvane dan slave u crkvu se nosi slavski kolač, žito i crno vino. Tradicija u našem domu je da slavska trpeza i sve na njoj bude pripremljeno u kući i na tradicionalni način onako kako su to naši roditelji pripremali.  Slava okuplja celu porodicu za trpezom, kao i rođake, prijatelje, kumove.  
Potrebno je:

600 g mekog belog brašna za kolač tip 400,
Oko 300 g brašna za ukrase,
350  - 400 ml mlake vode,
malo osvećene vodice,
30 g svežeg kvasca,
2 - 3 kašičice šećera,
100 ml ulja,
so.


Priprema:
Kvasac rastvoriti u malo mlake vode, dodati kašičicu šećera i kašičicu brašna i ostaviti desetak minuta. U posudu za mešenje staviti veći deo brašna za kolač, dodati so i ostatak šećera, promešati suve sastojke, dodati nadošli kvasac, ulje i uz dodavanje mlake vode kao i osveštene vodice u koliko je ima,  zamesiti testo. Ostaviti testo da naraste u toploj prostoriji, toliko da se testo udvostruči.
Za to vreme dok testo stoji, pripremiti testo za ukrase (mada se ukrasi mogu pripremiti i dan ranije) od oko 300 g brašna, so  (1 kašičica soli na 100 g brašna da bi ukrasi u toku pečenja ostali svetliji) i mlake vode zamesiti tvrdo ali elastično testo, ostaviti u foliji desetak minuta da malo odstoji. Testo za ukrase razviti oklagijom što tanje i od njega praviti ukrase za slavski kolač. Jedan od osnovnih ukrasa slavskog kolača je svakako pečat  tj ,,slovo,, ili ,,poskurnik,, to je četvrtasti znak, na kome je krst u sredini, a između natpis ис хс ни ка - ovaj natpis na grčkom znači: Isus Hristos pobeđuje. Od ostalog testa se prave sledeći ukrasi koji predstavljaju želje domaćina: ptice za zdravlje i veselje, knjiga, klas pšenice i grozd za rodnu i berićetnu godinu, burence da u kući uvek ima dovoljno svega, cvetići i ružice predstavljaju lepotu i čistotu duše, da deca rastu čista i rumena kao ružice. 

Kolač se peče u okrugloj posudi, koju je pre pečenja potrebno obložiti papirom za pečenje ili staviti ulje i posuti brašnom. Testo podeliti u više delova obično u 5 jufke, jedna koja ide u sredinu posude i ostale sa strane ili oblikovati kolač po želji, važno je da kolač bude ,,prekršten,, da ima neku pletenicu ili venčić u obliku krsta u sredini. Ostaviti kolač da naraste oko 1 sat, nakon toga ravnomerno poređati pripremljene ukrase od testa, testo odozgo blago premazati vodom gde se stavljaju ukrasi od testa.  Peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni nakon 20 minuta smanjiti rernu na 180 stepeni i peći dok kolač ne porumeni (u zavisnosti od jačine rerne), pečen kolač izvaditi iz posude i ostaviti da se ohladi. 


Sam način izrade slavskog kolača i ukrasa je umeće svake domaćice ponaosob. Izgled kolača zavisi od želje, mašte  i veštine same domaćice,  najbitnije je umesiti kolač svojim rukama, ma kako nam to izgledalo kao neka ,,nemoguća misija,, verujte mi uvek postoji neko u okruženju ko može pomoći pri samoj izradi, nekim konkretnim savetom ili svojim iskustvom, nije komplikovano kako to zaista izgleda...  Ali osetiti zadovoljstvo kad se na slavskoj trpezi nađe kolač koji je naših ruku delo je poseban trenutak za svaku domaćicu. Tradicija koja se prenosi sa kolena na koleno, sa bake na unuke i tako redom. Sam čin pripreme kolača je obeležen nekom posebnom atmosferom koja se širi porodičnim domom, svečanom, a opet u duši i kući unosi spokoj i mir, vlada svečana tišina koja prija, trenutak koji ostaje urezan negde duboko u duši i srcu sve do iduće godine i do pripreme novog slavskog kolača.
Kuvajmo srcem 

понедељак, 07. новембар 2016.

Bele praline sa višnjom

Malo čokoladno zadovoljstvo 


Potrebno je:
300 g bele čokolade,
80 g suve višnje,
2 - 3 kašičice liker od višanja,
20 g kokosovo ulje.

Priprema:
Suve  višnje iseckati na sitnije komade, staviti u liker od višanja i ostaviti 25  - 30 minuta, višnje će upiti malo alkohola i uticati na aromu samih pralina. Belu čokoladu izlomiti na sitnije komade, dodati kokosovo ulje i otopiti u topilici za čokoladu ili na pari uz stalno mešanje na laganoj vatri. Za savršen oblik praline koristiti silikonski kalup željenog oblika.


U pripremljen silikonski kalup naliti 1/2 kašičice otopljene čokolade, okrenuti malo silikon da se čokolada razlije po zidu kalupa, dodati već pripremljene višnje iz likera, ponoviti postupak sa dolivanjem otopljene čokolade, postupak ponavljati dok kalup ne bude pun, završni sloj napraviti otopljenom čokoladom (zatvoriti pralinu). Ostaviti 10 - 15 minuta na hladnom mestu ( frižider ili zamrzivač). Na hladnom mestu čokolada se jako brzo steže, laganim povlačenjem - širenjem i pritiskom na sredinu kalupa dobićete izuzetno lepe praline, savršenog oblika i ukusa. Praline ostaviti na hladnom mestu do služenja i naravno uživati u fantastičnom ukusu. Odličnog ukusa i vrlo dekorativne praline u kombinaciji sa drugim pralinama ili kolačićima svakako će biti savršen desert...


Uživajmo u svakom slatkom zalogaju

недеља, 06. новембар 2016.

Posne vanilice

Vanilica, taj mali mirisni kolačić koji vraća u detinjstvo -  takav su pravile i naše bake, tradicionalno najbolji kolač koji se priprema u raznim kombinacijama. Toliko je recepata koji godinama stoje ispisani na stranicama starih rokovnika naših mama i baka, čekaju da opet budu isprobani, da kućom osetimo onu slatkoću vanile. Ovo je ona posna kombinacija i zaista mogu dugo da stoje, ako to ukućani dozvole naravno... 


Potrebno je:
250 g margarina, 
200 g šećera,
200 g mlevenih oraha,
600 g brašna,
1 dl belog vina.
Za posipanje:
50 g šećera u prahu.
2 kesice vanilin šećera.

Priprema:
Umutiti penasto margarin sa šećerom, dodati mlevene orahe i veći deo brašna, dodajući vino zamesiti testo, po potrebi dodati brašno da se testo ne lepi za prste, a da opet ne bude previše tvrdo. Na pobrašnjenoj površini razvući koru debljine od 1/2 cm i malom okruglom modlom ili manjom čašicom vaditi kolutiće. Kolutiće slagati u pripremljen pleh koji može biti obložen papirom za pečenje, ali nije obavezan niti presudan za fantastičan ukus mirisnih vanilica. U već zagrejanoj rerni na 180 stepeni, peći vanilice 10 - 15 minuta (u zavisnosti od jačine rerne) vodeći računa da vanilice ostanu bele. Pečene kolačiće ostaviti da se malo ohlade, a zatim ih bogato posuti prah šećerom i vanilom. 


Poželjno je da gotove vanilice odstoje dan - dva pre služenja, naravno ukoliko možete da odolite tom čarobnom mirisu vanile i sveže pečenih kolačića...

Uživajte u svakom slatkom zalogaju

недеља, 23. октобар 2016.

Male žute babure


Potrebno je:
10 kg paprike babure,
400 g šećera,
150 g soli,
1 dl esencija,
1 kesica bibera u zrnu,
1 vinobran,
1 konzervans.

Preliv: U manjoj posudi pomešati 400 g šećera, 150 g soli, 1 dl esencije, 1 kesicu bibera u zrnu, 1 vinobran (10 g) i 1 konzervans (10 g).


Izabrati lepe, zdrave paprike, dobro ih oprati hladnom vodom, očistiti od peteljki i semena, ređati ih u veću posudu, na svaki red paprika dodati masu od gore navedenih sastojaka ,,poprskati ih,, dodajući masu kašikom preko paprika, postupak ponavljati dok se ne poređaju sve paprike u posudi. Poželjno je posudu zatvoriti zbog jakog isparenja esencije. Ostaviti paprike da odstoje 24 - 48 sati u zavisnosti od debljine i veličine paprika. Povremeno paprike lagano promešati (par puta u toku dana) da bi preliv svuda ravnomerno bio raspoređen, za to vreme paprike će pustiti dovoljno soka za preliv. Paprike ređati u prethodno sterilisane tegle, po želji dodati seckani peršun i beli luka. Paprike u tegli pritisnuti plastičnom ,,pahuljicom,, naliti ostatkom tečnosti iz posude, dobro zatvoriti i ostaviti na hladno i suvo mesto do služenja.

Da se  zima doćeka  spremno       

уторак, 11. октобар 2016.

Slatko od belog grožđa




Nekada je važilo pravilo da se gosti po dolasku u kući prvo posluže slatkom i vodom, hoćemo li očuvati tradiciju naših baka.


Potrebno je:
1 kg grožđa,
1 kg šećera,
100 ml vode,
1/2 limuna,
1 šipka vanile.
Priprema:
Izabrati lepo, zrelo i zdravo grožđe, krupnijeg zrna i sa čvrstom opnom. U koliko je moguće poželjno je izabrati bezsemeno grožđe, mada nije neophodno, postoje krupne sorte grožđa u kojima se nađe svega po par koštica.
Grožđe temeljno oprati uranjanjem grozdova u vodu, koju je potrebno menjati nekoliko puta, da bi sva nečistoća sa zrna bila uklonjena. Pripremljene grozdove ocediti od višak tečnosti, zrna pažljivo skinuti sa peteljki. U široj posudi za kuvanje staviti šećer i vodu i na tihoj vatri ukuvati sirup. Kuvanom sirupu dodati zrna grožđa i nastaviti kuvanje, povremeno sa površine ukloniti penu i koštice iz zrna u koliko ih ima. Posudu sa slatkom ne mešati, već povremeno protresti posudu i na taj način pomerati zrna po sirupu da se ravnomerno kuvaju. Pred kraj kuvanja dodajte kriške limuna i šipku vanile. Slatko je gotovo kad sirup dobije gustinu meda, a bobice grožđa postanu staklasto prozirne. Pokupiti ostatak pene u koliko je ima,  posudu još vruću pokriti vlažnim ubrusom i ostaviti do sutradan da se dobro ohladi. Ohlađeno slatko naliti u pripremljene čiste i sterilisane teglice, odmah zatvoriti i ostaviti na hladno i tamno mesto do služenja. 

                                   Uživajmo u svakom slatkom zalogaju

понедељак, 03. октобар 2016.

Ajvar - delikates od paprike


Neretko čujemo da je ,,ajvar kralj zimnice,, a recepti se prenose sa kolena na koleno, sa generacije na generaciju. Svaka domaćica uglavnom ima svoj proveren način u pripremi ovog specijaliteta, koji je nadaleko poznat. Često se baš ti recepti koji su nam ostavljeni u amanet, nalaze onako nespretno zapisani u nekoj staroj beležnici požutelih listova. Na staroj hartiji ili na komadu koji je otrgnut sa papirne kese od šećera. Ostali su ti zapisi da svedoče o tome kako su ajvar nekada pripremale naše stare nane.


Oduvek je otvoreno pitanje koje muči mnoge od nas: kako pripremiti najbolji ajvar i krenuti stopama naših nana. One su svake jeseni pekle crvenu mesnatu papriku na starom "smederevcu". Čitave ulice i sokaci su mirisali na tek pečenu papriku. Dok iznad kuća lelujao se dim sa starih odžaka i čuo lavež pasa negde u daljini. 

Kako bi ajvar bio dobar, valjalo je papriku ispeći sa svih strana, zatim bi se stavljala u posudu sa poklopcem ili kesi, da se ,,potpari,, nakon čega bi se lakše oljuštila. Oljuštena paprika se čisti od semena i peteljki i stavlja u đevđir ili retki džak da se ocedi višak tečnosti. Dobro oceđene paprike (nekada je dovoljno par sati za to, što zavisi od kvaliteta paprike) iseckati, najbolje na dasci ili iscepkati na sitnije komade. Pripremljenu papriku staviti u veću i širu šerpu i mešati na laganoj vatri da paprika krene da krčka i višak tečnosti ispari. Kad cela masa krene ravnomerno da vri postepeno dodavati ulje uz stalno mešanje. Malo pre kraja kuvanja dodati šećer, so i esenciju. Ajvar je gotov kad varjača ostavlja trag po dnu šerpe. Prethodno pripremljene tegle dobro zagrejati u zatvorenoj rerni sa otvorom na gore (sterilisati u rerni na 100 stepeni oko 20 minuta), vruć ajvar naliti u vruće tegle i odmah zatvoriti metalnim poklopcima. Vruće tegle sa ajvarom umotati u novinski papir i dobro ,,ušuškati,, u neko toplo ćebe, ostaviti ih da ,,ćute,, i lagano hlade. Ohlađene tegle spremiti u hladnu i tamnu ostavu. Nadam se da će i kod vas neka teglica ipak dočekati prve pahulje snega ili čak vesnike proleća. Mada to nije pravilo, najbolji ajvar je onaj koji se odmah jede. Kažu može stajati do iduće godine. I kod nas ostane neka teglica koja se slučajno sakrije iza ostalih tegli, tamo negde u mraku ostave na dnu police, gde tiho ćuti. Ćuti i čeka neke drage ljude, koji će ozarenih lica otvoriti svaku teglu.


Na maloj požuteloj hartiji, čija slova ispisana mastilom vremenom su sve bleđa, ostaje tekst u tragovima da se nazire. Jedno sećanje na neka davna vremena i jedno divno biće. Na već davno požuteli list drhtavom rukom starice moje  zapisano stoji:
 200 paprika (ja bih dodala oko 25 kg),
 šaka šećera (ja bih rekla 4 kašike),
1 litar ulja,
3 šolje sirćeta ( što bi moglo biti 3 kašike esencije)
so po ukusu (trebalo bi to biti 5 - 6 kašika, što opet zavisi od ukusa).



















Tako sačuvani recepti iz vremena naših nana zapisivani su onako ,,od oka,, gde u glavnom stoji "200 paprika, jedna šaka šećera, šaka soli, malo esencije…" Moram priznati moja nana nije spadala u one koji rado zapisuju sastojke i potrebnu količinu namirnica. Važno je bilo da su namirnice sveže, da je povrće ubrano u njenoj bašti. Ona nije znala za GMO proizvode i prekomernu upotrebu pesticida. Otopina od koprive je bila glavna u prihrani njenih biljaka, kao i pepeo od sagorelog drveta. Uredno je sakupljala pepeo čitave zime, da u jednom uglu dvorišta čeka proleće i ,,pregori,, a onda ga baci u baštu. Znala je ona kako da obogati tlo i zaštiti proizvode od raznih štetočina. Koristila je papriku isključivo iz svoje bašte. Gajila je paprike, slatke i ljute, mirišljave, sočne i sjajne sve zalivajući ih vodom iz dubokog bunara kraj koga je stajao veliki drveni đeram. Često je baš on bio putokaz preko polja, starine u selu su govorile: to je tamo gde đeram škripi.  Kasnije je već imala i motor za navodnjavanje u bašti, ali je đeram i dalje ostao kraj bunara da prkosi vremenu, a na njemu velika limena kofa koja leluja na vetru, a  škripa i zveket nadaleko čuju. Zvuk koji je leteo poljem, pričao je priču sa starog bunara gubeći se među stablima kukuruza okolnih njiva. Dugo sam prolazila kraj starog đerma što ka nebu štrči i usamljen u polju stoji da se seća minulih dana.

Bilo nekad, a sad osta sećanje. Odavno već stari bunar zaraso u korov. Kraj njega kao svedok prošlih dana, osta samo vrba stara, da vremenu prkosi. Tu je i dalje kraj bunara, tužna i sama, povijenih grana koje još samo vetar grli i kroz grane tihi šapat minulih dana nosi. 




















Priče o paprici i ajvaru ne bi bilo da nije bilo onog starog đerma. Ovo je samo još jedna priča za sećanje,  da se ne zaboravi.